Niži troškovi hlađenja zahvaljujući savremenoj zaštiti od sunca

Resursa je sve manje, a troškovi za energiju dostižu sve veće vrednosti. Istovremeno raste i naša potreba za većim komforom i niko više ne želi da u kući ili na radnom mestu leti bude izložen nesnosnim temperaturama.

Za hlađenje stambenih i poslovnih zgrada je potrebna sve veća količina energije. Uzrok za to leži u sve većem udelu staklenih površina na fasadama. Zato je krajnje vreme da se istraže načini i mogućnosti kako zgrade svojim korisnicima i stanarima i bez glomazne i skupe klimatizacione tehnike mogu leti da obezbede trajni komfor.

Zahvaljujući termoizolacionim merama, zgrade zimi izračuju sve manje dragocene toplote grejanja u svoju okolinu - danas je to samo 10 % onoga, što je još početkom 1990-ih bilo standardno. Nasuprot tome međunarodna agencija za energiju prognozira porast potrebne količine energije za hlađenje prostorija za pet puta!

Otkada se klimatizacija u našim automobilima serijski ugrađuje, ona je shodno tome i u gradnji stanova sve prisutnija. Jer, ako održavate prijatnu temperaturu u Vašem automobilu, zašto biste onda uveče na 30 °C sedeli u svojoj sobi i znojili se? To je razlog zašto se mobilni rashladni uređaji već u martu kupuju na kasama prodavnica električnih uređaja. Ako se pođe od 2 ili 3 kW po uređaju, onda se može izračunati ogromna ukupna potrošnja ovih uređaja kada su istovremeno uključeni.

Porast potrošnje električne energije uslovljen klimatizacijom, našoj vladi, a i Evropskoj uniji predstavlja razlog za brigu, jer znači visok stepen zavisnosti od izvora snabdevanja sirovom naftom ili gasom. Tu zavisnost bi trebalo smanjiti na minimum. Logično je da kočenje klimatizacije započinje sa podsticanjem takozvanih „pasivnih" tehnika hlađenje, kao što je na primer zaštita od sunca.

Opis: Privremena zaštita od sunca snižava opterećenja usled hlađenja u kancelarijama.

Od „hlađenja" do „trajnog komfora leti"

Agencija za inteligentnu energiju (IEEA) Evropske komisije pre dve godine je započela projekat pod imenom Keep Cool (Ostanite hladni). Cilj tog projekta je da se pomoću pasivnih mera u zgradama postigne trajni komfor leti. Keep Cool treba da učini poznatim tehnologije koje obezbeđuju dobar komfor leti, a koriste vrlo malo ili uopšte ne koriste konvencionalnu energiju
.

Faktor učinka zaštite od sunca

U okviru projekta Keep Cool razvijeni su potpuno novi listovi s podacima o proizvodima za sve uobičajene sistema zasenjivanja. Oni pokazuju, koliko energije se pasivnim tehnikama, kao na primer žaluzinama, roletnama i tendama, može uštedeti na području hlađenja, osvetljenja i grejanja. Za često multifunkcionačlne sisteme, koji nude zaštitu od sunca, zaštitu od zaslepljivanja, osvetljenje pri dnevnom svetlu, zaštitu od pogleda, kontakt sa spoljnim svetom i još mnogo toga, našpravljeni su profili proizvoda koji projektantima i potrošačima predstavljaju pomoć pri izboru odgovarajućih sistema.

Za standardne tipove zgrada (stambene zgrade, poslovni objekti) renomirani francuski institut Armin (Armines), ali i austrijska agencija za energiju, napravili su proračune simulacijom, koji pokazuju da tehnika zaštite od sunca predstavlja najefikasniju meru za obezbeđivanje komfora leti i istovremeno smanjenje potrebne količine energije za hlađenje - i to bolju nego energetski efikasni uređaji, štedljivo osvetljenje, mehanička ventilacija i druge pasivne mogućnosti. To posebno važi za spolja montiranu zaštitu od sunca, ali i za zaštite od sunca u prostorijama.

Još bolje: Automatizovano

Motorizovana i automatizovana tehnika za zaštitu od sunca s jedne strane je pozicionirana kao zelena tehnologija, jer predstavlja jednu od malobrojnih tehnologija, koje uprkos visokim zahtevima u pogledu komfora leti smanjuje potrebnu količinu energije za hlađenje S druge strane, ona pored fotonaponskih i solarnih sistema za grejanje predstavlja treći značajni stub u oblasti korišćenja solarne energije.
Potpuno u duhu projekta Keep Cool, tehnologiju zaštite od sunca u prethodnoj godini u obzir je uzela i austrijska savezna vlada u okviru paketa podsticajnih ekonomskih mera za „Termičku sanaciju" a takođe i kod gradnje stanova, te smanjenja potrošnje energije za hlađenje u preduzećima.

Zaključak: Što bolje se zaštita od sunca integriše već u fazi projektovanja, utoliko niži će biti troškovi hlađenja u vrućim letnjim danima - i to još uz veći komfor stanovanja!

Opis: Na slici je prikazano koliko tehnologija zaštite od sunca - zavisno od tipa zgrade - može da utiče na potrebu za hlađenjem. Zaštita od sunca je sa smanjenjem od 45-75 % najefikasnija mera u gradnji stambenog i poslovnog prostora!